Moja fasciniranost satovima potiče još od malih nogu.Tačnije kada sam bio klinac,otac mi je iz Rusije doneo ručni sat Raketa.Imao sam 5 ili 6 godina.To je bio moj prvi sat.Iako blage veze nisam imao da kažem nekom koliko je tačno sati,uporno sam ga nosio na ruci,jer je to bio moj prvi sat,nešto moje i samo moje.Mehanički,na navijanje,sa onim prepoznatljivim zvukom otkucavanja.Kasnije su u modi bili digitalni satovi(tzv digitronci),jedno vreme sam nosio digitalni sat(Raketu sam negde bio zagubio).Dok sam nosio digitronac,bilo mi je lepo što sam kao u trendu.Tada su mehaničke satove nosili stariji ljudi,mada je moja Raketa imala za ono vreme solidan dizajn,iako relativno jednostavan.Pokazivala je samo vreme i datum.Kasnije sam pronašao svoj prvi sat i digitronac je otišao u neku fioku.Verno me je služila kroz celu osnovnu školu.Mada nije baš uvek bila najpreciznija.Ali mi to tada nije bilo važno.Valjda zbog toga što sam ga dobio kao poklon od oca.Više je imao neku sentimentalnu vrednost.Kasnije,kada sam pošao u srednju,sat je stao.Nisam ga odneo kod časovničara,pokušao sam nešto sam da popravim,i mehanizam je otkazao.Raketin motor je stao posle dugog vremena.Nekako sam uspeo da "namestim" mehanizam,konačno odneo kod časovničara i danas lepo radi.Mada je više ne nosim na ruci.Bojim se da je ne oštetim.Suviše sam truda uložio u nju.U međuvremenu našao još satova koje je otac doneo iz Rusije(manje više i danas rade),ipak mi je žao što takav model ne mogu danas nigde da kupim.Osim možda na e-bay.Ali tamo valjaju svakakve kopije šta ti ja znam čega.I postoje razne začkoljice oko plaćanja.I na kraju dobijaš mačku u džaku.
Neko će reći da sam rusofil,ali nisam.Samo me fascinira jednostavnost izrade i izdržljivost ruskih satova,konkretno Rakete(barem onih koji su proizvedeni 80-ih).